Одељење у коме се део наставе остварује на страном језику (српско-енглески/природно-математички смер)

Ово одељење би требало да почне са радом у школској 2024/2025. години

Двојезична настава пружа ученицима могућност стицањa интеркултуралне и интердисциплинарне отворености и интензивно усавршавање страног језика на којем се остварује део наставе. Најмање 30% школског програма се реализује на страном језику. Настава се одвија по званичном Плану и програму наставе и учења Републике Србије, укључујући и оне предмете у оквиру којих се део наставе реализује на страном језику.

Значај билингвалног образовања огледа се у креативности и иновативности, развијању критичког мишљења као и стварању услова за лакшу интеграцију младих у ширем окружењу.

Образовно–васпитни процес који се остварује кроз двојезичну наставу подстиче код ученика лични, друштвени и професионални развој, као и развој кључних и међупредметних компетенција и мотивише младе за целоживотно учење.

Познавање страних језика је препознато као кључна компетенција на тржишту рада. Због тога је двојезична настава у стручним школама неопходна како би се језичке вештине ученика унапређивале и како би се млади боље припремили за тржиште рада, посебно у контексту процеса глобализације. Интегрисано учење језика и стручних садржаја (енг. CLIL – Content and Language Integrated Learning) у стручним школама задовољава потребе привреде кроз унапређивање општих и стручних језичких вештина запослених, као и повећањем компетенција професионално активних људи.

CLIL метода је природни савезник стручног образовања, како с обзиром на његов практични приступ, тако и на развој/подстицање вишејезичности. Фокус CLIL методе је на усвајању процедуралног знања које представља начин остваривања циљева стратешке иницијативе ЕУ 2020.

О смеру

Специфичност Плана наставе и учења за гимназије за ученике који похађају одељење у којем се део наставе остварује на страном језику је у томе што ће ученици након четири године школовања имати:

веће могућности за лични и професионални развој, шире образовање, успешније владање страним језиком, већи потенцијал за прилагођавање настави и учењу на високошколским установама;
диплому на крају школовања да су савладали програм двојезичне наставе на нивоу Б2;
могућност уписа на различите високошколске установе;
сазнања о различитим праграмима и могућностима за даље образовање;
способност студирања на страним универзитетима праћено добрим предзнањем страног језика;
олакшану мобилност младих на међународном тржишту рада;
могућности за развој индивидуалног потенцијала, као и могућност веће друштвене интеграције;
спремност за полагање међународно признатих испита који су услов за стипендије и даље школовање.

Двојезична настава, садржаји који се изучавају, стручни наставници и опремљене школе стварају услове да матуранти постану изузетно ефикасни студенти на свим факултетима у Републици Србији као и на факултетима у иностранству као што су: Факултет молекуларне биологије у Стразбуру, Друштвени факултет у Ремсу, Инжењерски факултет у Лиону, Сорбона, Политехника у Милану и други. При томе, не само да се ученицима не ускраћује проходност на студијске програме из сасвим других области, већ им се знатно повећава ефикасност студирања и на тим факултетима.

Предности

Предност образовања у гимназијским одељењима у којима се део наставе остварује на страном језику је:

могућност да се усаврше комуникативне и језичке компетенције ученика;
учешће у настави језичких асистената чији је матерњи језик онај који се изучава у билингвалном одељењу;
прилика да се стекну јединствена животна искуства и оплемени лична култура;
услови да се кроз радионице у мање формалном школском контексту продубе и примене сопствена знања;
учешће у пројектима и радионицама са осталим билингвалним школама у Србији;
размена и сарадња са другим ученицима и школама у којима је заступљена двојезична настава;
бољи развој когнитивних способности као последица комуникације и учења на страном језику.

Двојезична настава у средњим стручним школама ученицима омогућава:

да развију потребне когнитивне и језичке вештине за рад у струци;
да усаврше листу функционалних језичких фраза које се користе за рад у струци на интернационалном нивоу;
да остваре висок ниво академских језичких компетенција што им такође даје прилику за наставак образовања на страном језику;
лакшу проходност на европско тржиште рада где је познавање језика струке и примена стручних знања у практичном раду, императив у процесу глобализације.

Специфични предмети

Проширује се специфичан, стручни вокабулар који је у вези са предметом у коме се остварује део наставе на страном језику;
Кроз радионичарски рад уче се кључни појмови и продубљују већ стечена знања;
У раду са језичким асистентом усавршавају се комуникативне вештине;
Изучавање наставних садржаја кроз видео и писани материјал уз објашњења на самом часу;
Демонстрација одређених активности уз објашњења;
Часови конверзације и дебате;
Усвајање нове терминологије, решавање задатака, проучавање текстова и превода текстова. Тумачење, разговор, поређење превода са оригиналом и разоткривање специфичних погледа на свет у зависности од језичке структуре;
Обрада граматике која је у комуникативној функцији, уз употребу различитих медија, текстова из свакодневног живота, књижевности, видео и аудио материјала;
Учешће у пројектима/презентацијама, израда видео записа, квизова.

У средњим стручним школама је заступљена CLIL метода која има за циљ усвајање стручног вокабулара и терминолошких одредница, употребу значења и разумевања у контексту, као и коришћење прагматичног значења. На овај начин ученици се подстичу да развију што богатију лексику, као и да употребљавају синтаксичке конструкције својствене стручном предмету чиме се развија језичка продукција. Ученици користе циљни језик без страха од грешака јер је фокус на значењу курикуларних појмова.

Наставни план и програм

Ученици у одељењима у којима се део наставе остварује на страном језику похађају наставу по програмима за општи тип гимназије, друштвено-језички и природно-математички смер, као и по програмима за образовне профиле у стручним школама.

Пријемни испит

Упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику обавља се за одељења општег типа гимназије, друштвено-језичког и природно-математичког смера, као и за неколико образовних профила у стручним школама.

Пријемни испит за упис у одељење у којем се део наставе остварује на страном језику састоји се из провере нивоа знања страног језика.

На пријемном испиту проверавају се знања из све четири језичке вештине (слушање, читање, писање и говор) на нивоу А2 Заједничког европског оквира за живе језике.

Пријемни испит се састоји из два дела, и то:

1) израде писменог теста из страног језика и

2) усмене провере знања страног језика.

Ученик на писменом тесту из страног језика може да оствари највише 15 бодова, а положио је пријемни испит уколико на писменом тесту из страног језика оствари најмање 9 бодова. На усменој провери знања може да оствари највише 5 бодова.

Ученик може да оствари највише 20 бодова на пријемном испиту из страног језика а положио је пријемни испит ако је остварио најмање 14 бодова из страног језика.

Положен пријемни испит за упис у школу у којој се део наставе одвија на страном језику, не представља услов за рангирање ради уписа у одељење за ученике са посебним способностима за филолошке науке.

Ученик за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику, који је испунио услове за рангирање ради уписа у образовни профил у стручној школи, положени пријемни испит представља услов за упис датог профила, без додавања додатних бодова приликом рангирања.

Ученици који положе пријемни испит у школи у којој се део наставе остварује на страном језику за одговарајући језик могу да конкуришу за упис у све школе у којима се део наставе остварује на страном језику на територији Републике Србије.

Пробни тест

У наставку можете преузети тестове и решењa тестова за упис из предходних година:

🔗 Одељења у којима се део наставе остварује на страном језику (српско-енглески/природно-математички смер) – са сајта Министарства просвете