Подршка родитељима ученика првог разреда

Поштовани родитељи ученика првог разреда Гимназије „9. мај” Ниш,

Прелазак у средњу школу представља велику новину у когнитивном, емоционалном и
социјалном функционисању младе особе од петнаест година, што може, у мањој или
већој мери, имати утицај и на школско постигнуће ученика.

У наставку текста дат је кратак преглед промена на које се ученици у првом разреду
гимназије постепено прилагођавају.
Пре свега, то је растанак од наставника основне школе са којима су годинама расли и
развијали се. Код неких ученика могу се појавити несигурност, стрепња, па и страх од
непознатог.

Ученици се морају прилагодити захтевима, стилу предавања, начину комуникације, прагу
толеранције различитих наставника. Уз растанак од наставника и школе коју одлично
познају, ученици почињу да се навикавају на нов простор гимназије и нова правила
понашања у школи.

Неки ученици мораће да се одвоје и од породице и да почну да живе у дому ученика или у
изнајмљеним становима, што захтева већи степен самосталности.

Иако су сви предмети, осим латинског језика, исти у првом разреду гимназије као у
основној школи, ипак постоји промена која се превасходно препознаје у повећаном обиму
садржаја. Ту промену прати и већи број и већи број часова на дневном и недељном нивоу,
што најчешће доводи до већег замора ученика. То је посебно изражено код ученика који
похађају још једну средњу школу (нпр. музичку или балетску), или се активно баве
спортом. Томе треба додати да су гимназије најчешће удаљеније од места становања
ученика него што су то биле основне школе, што значи да ће им бити потребно и више
времена за одлазак у школу и повратак кући.

Уз повећани обим садржаја, мењају се и захтеви који се стављају пред ученике првог
разреда гимназије.

Приступ учењу у гимназији је сложенији у односу на основну школу и захтева
коришћење већег броја ресурса, памћење већег броја информација, извођење закључака,
предвиђање последица, анализу и синтезу садржаја, евалуацију.
Осим тога, очекује се и већи степен самосталности у процесу учења и навикавање на
нове уџбенике који се по структури, обиму, језику, илустрацијама и налозима разликују од
оних које су користили у основној школи.

У социјалном смислу, прелазак у гимназију значи и улазак у потпуно нову вршњачку
групу где ученици најчешће никога не познају.
Потребно је доста времена да се међусобно упознају, зближе, пронађу особу која им
одговара за дружење, заједничко учење.
За петнаестогодишњаке је прихваћеност од стране вршњака изузетно важна и неретко
се дешава да је нечији лош школски успех у првом полугодишту првог разреда гимназије
више повезан са проблемима у социјалном функционисању, него са тешкоћама у учењу.

Кад ученици пођу у први разред, њихови предметни наставници и разредни старешина
преузимају главну улогу у пружању подршке ученицима да што пре прихвате промене и
прилагоде им се.
Педагог и психолог школе такође пружају помоћ у прилагођавању, радећи са целим
одељењима и индивидуално, са ученицима којима је потребна додатна подршка, као и
саветодавно са родитељима ученика којима је потребна додатна подршка.

Треба нагласити да све ове промене имају и позитивну страну. Оне су саставни део
одрастања, прилика су и изазов да ученици јачају капацитет за прилагођавање и отварају
могућност за осамостаљивање ученика и њихово преузимање одговорности.
Ипак, треба бити опрезан код оних ученика који се теже прилагођавају на промене због
одређених околности у њиховом ваншколском животу или због погрешног избора средње
школе.

У свакој генерацији има и ученика који још траже свој пут у даљем школовању и будућем
позиву, па је за неке од њих најбоље решење промена школе (на пример прелазак из
гимназије у стручну школу).

Зато је важно да и школа и родитељи са разумевањем и подршком препознају такве
ситуације, уважавају разлоге који не морају бити везани за школски успех већ и за
прилагођавање и емоционалну добробит детета, и заједно му помогну да овај корак прође
што лакше и сигурније.

Уколико тешкоће ученика превазилазе капацитет школе да помогне, неопходно је, у
сарадњи са родитељима, обезбедити и спољну мрежу подршке.

Драги родитељи, школа и породица су партнери на истом задатку, а то је да
заједничком, отвореном и узајамној сарадњи подржимо развој, добробит и успех
сваког ученика, јер школа није непријатељ ни деци ни Вама, већ савезник који стоји
уз Вас.

Срдачно,
Анита Спасић, педагог
Теодора Тепавчевић, психолог
Ненад Дисић, директор
Гимназија ”9.мај” Ниш